Intro "Quo vadis, Aida" | ep229deo07

@Helsinški odbor za oduzimanje ljudskih prava 🍻

Vratite zastavu Varti sa zgrade.

@Stručni saradnik Nato pudlica je besna i kipti od mržnje, čuvajte se može vas dići u vazduh svojom mržnjom.

@Dusan koja je svrha da ti dajem izvor informacija ako ti neces povjerovati nikad u to ? U ratu u BiH je poginulo preko 100k ljudi

@Dusan Ako cemo realno 50% srba podrzava ubijanja, ne samo u srebrenici, bilo gdje..razlog je ono kao vi ste srbe ubijali.. Srbi se sad osvecuju i te price.. Dok druga polovina u kojoj mislim da si ti ? Je naslo rjesenje u tome da kaze ono ma kakvi nije to istina nista.. znas ne vjeruj uvijek svojim ocima i tako.. Ima tako ljudi u srbiji koji ne vjeruju kako ljudi mogu biti toliko zli i napraviti tako nesto.. Pa ne vjeruju u ta zla djela

@Stručni saradnik Bosnjaci, barem pod tim imenom u tom ratu nisu ucestvovali, moze li se znati izvor tih informacija o broju stradalih? P.S. Samo odgovori, ne moras posle toga sebe uzdizati kao nekog zamisljenog pobednika jer ti necu odgovoriti, ne stizu mi notifikacije za YT.

@Stručni saradnik Kako neko ko zeli mir moze da podrzava ovakav film, ciji je cilj raspirivanje mrznje izmedju pravoslavaca i muslimana? Samo mi to objasni.

Nikola i Dusan pozdrav. Posto ste dali stvarno dug komentar, bez psovki sto je dobro. Ne mogu da shvatim jednu stvar, sto preuzimas krivicu na sebe? Najvjerovatnije niste ni ucestvovali u zlocinima i genocidu! Pa sto onda opravdavas, podrzavas, ismijavas, negiras i td. Ja da sam pripradnik tog naroda, ja bih samo rekao ne u moje ime, i ja bi bio cist. Kakva je to propaganda koja ti pomuti toliko mozak da govoris i ja bih to radio? Pa razmisli malo. Negirati presude Haskog suda, negirati sve video snimke koji postoje (preko 2 miliona transkripta,snimaka, fotografija), i lahko je to naci na netu jer su zlocnci snimali, pored svega ti kazes ti to je moje, tako i treba? Njemci u WW2 uradili najgore stvari, po zavrsetku rata, Nirnberški proces i osudili odgovorne. Sedamdeset godina poslije, glavna nacija u Evropi postali i vecina ljudi s Balkana ide njima, tako se to radi. Vi, samo trujete nove generacije, koje ni krive ni duzne preuzimaju krivicu i zlocnice proglasavaju svetcima.

Deluje mi kao iskren komentar, pa cu dodati da i ja vec deset dana vagam da odustanem od gledanja ove emisije jer mi je generalno dobra. Ranije sam imao primedbe za neke goste, ali nista me nije izbacilo iz takta kao ovaj prilog. Mislim da on i ovi njegovi nisu ni svesni nekih stvari, ne verujem u njihove zle namere. Cak i za ovaj film nemaju dovoljno svesti da znaju da je napravljen da siri mrznju. Mislim da cu i ja odustati od gledanja emisije. Priznajem da gubim dosta time, ali makar necu ni znati za mnoge stvari vezane za ovaj rezim, a uvek kada su me zaobilazile te vesti sam se bolje osecao.

Srbi su izvršili agresiju nad Bosnom i Bošnjacima. Njihovi zločini su neuporedivi sa ostalima.

Sta cemo sa nama koji smo dali minus, jugosloven po nacionalnosti i ceo zivot protiv AV! Lako delis etikete, pogotovo one da je neko glup. Ako se vec prestavljas pametnim, mozes li da odgovoris da li ovaj film siri mrznju? Ne zasto, nego DA LI? Ako da, zasto je napravljen i podrzan?

U slučajno srpskom vrednosnom sistemu mnogo veća prava ima istarsko vino nego pobijeni civili u Kravicama, zato će im biti malo neprijatno.

Zato što su ophrvani narativnom klero mržnjom.

Bednik.

@Ami Gilli I jeste bolesnici.

I jeste Heroj

@Alex Mae Drago mi je da si se javio psihopato. Poželjno je.

Meh, ne zovi to "agresij", moj-ne da si Vučić, i njegovu faaamoznu kovanicu "Plemeniti anđeo" (čovek koji tvrdi da je radio u GVOŽĐARI ni manje ni više, u Engleskoj, ne zna razliku između anvil i angel, kako li je Englezima prodavao anvil (nakovanj) u toj gvožđari), nemoj da si patetičan. Meni je ujak ubijen od tih bombi, pa šta. Ako tebi tog trenutka jedino u glavi umesto da se skupite svi, i vojska i policija i svi, pa pred Miloševićevu kuću da ubijete pseto, umesto toga ti i dalje tvrdiš da te neko napadao....... To sine moj znači da si ti bio na strani tog govnara. Da ste tada ustali i zapalili to govno, bombe bi stale u roku od 20 minuta. Tako da nemoj da kakiš. Niko ovde nije za bombardovanje, nego ste trebali da bojkotujete govno, i da ga ubijete. Sve drugo što kažeš je PROTIV tvoga naroda. TI si taj koji je prizivao bombe. I trebali su još da vas biju. Očigledno niste naučili ništa. Ne mogu da verujem da neko još 2021. to zove agresija, umesto bombardovanje govnara tiranina

Potomak koljača iz Kravica i Skelana hrvatskog cvijeća što je jurišalo na Staljingrad.

I Daru neki isto negativno komentarišu

Ti si sramota , kivni su svi ljudi koliko vam je ljigava i bolesna priča koja u suštini nije ni vaša. Nepravda koja pičiva samo na sili. Ne znam šta drugo možete da očukujete jer ovo je dno dna ali nas to.samo jača u preziru i otklonu od takvih dobronamernika.

Njihove gazde su i Vučićeve gazde pa imaju win win igru na tiketu. Uz to prosipaju i špricaju ljude najgorim globalističkim i anti srpskim trešom.

@Helsinški odbor za oduzimanje ljudskih prava Ustase su vas pobili u Jasenovcu! Znate to i sami. A vi srbi str nas ponili u Srebrrnici

Pa vi ste go na licemerna , šta drugo očekujete kao reakciju na tu suludu mantru kojoj robujete, da vam pružumo ruku i da kažemo jeste, nema veze što ste pobili onoliki svet u tom kraju, što ste nam posle Jasenovca, logora smrti na 240 km kvadratnih smestili epitet g enocidnog naroda. Niste pri svesti i bolje da ste što dalje od nas u svakom smislu. Samo Republika Srpska !

@Драгон jako smijesno, mogao si makar da spomenes nekog ko nam je stvarno pomogao

Хељп, нато хељп...

@Драгон nidje veze

Gromada od fe kalija. Strašno kakvi ljigavci.

Ал остале му само уши...

@Stručni saradnik neću da pljujem nikoga pa ni sebe samoga.....da bar uopšte nije komentarisao DARU IZ JASENOVCA...i da je komentarisao ovo ništa mu ne bih rekao

ako ne pljujes druge nisi pravi srbin, moras da budes agresivniji

@Benjamin Vejsilovic Benjooooooo

HAHAHAHAHAHAHAHA O Bože!

@Benjamin Vejsilovic Aaaa to je Benjo, nije ni čudo što je glup. Vaši uspesi da Srbe proglašavate genocidnim narodom nas strašno raduju, ali stvarno jer znamo da vam to mnogo znači kao kolektivitetu.

HAHAHAHAHAHH gasi internet motaj kablove.

Manje zlo.nego vi nama sigurno. Zoran Kesić kesa go vana.

Čekaj to u filmu ? Auu 🤣🤣 Šta Srbin każe Muslimanu da laže kao Jevrej ? Ahahah e to jeste propaganda, kad smo mi imali loše odnose sa Jevrejima...čista podvala

Nije valjda to u filmu 🤣

Da je sreće već bio bijen odavno.

@Aleksandar Djordjevic veeeeruj mi da je ovaj glumac protiv mladića, kao što su i svi normalni

Pa to je valjda i poenta, da glumi

@Goran Jezdić nije istina. Al je srbija od suda UN sluzbeno osudjena za genocid nad nesrbima

@Kud žurite premalo srbo stakora je Ante deratizirao. Spasio vas Hrvat Josip Broz te Franjo Tudjman i Ivo Lola Ribar

@Kud žurite toooo🤘🏻🤘🏻💪🏻👍🏻Ante, ruka ti se pozlatila

@Kud žurite zasto ides tako daleko unazad, Milojko? Vratili se u 91-95 kada ste od Suda UN sluzbeno osudjena za genocid nad nesrbima. Kao jefini narod u povijesti. Da je Ante zavrsio posao 45. tada nikada nebi doslo do Srebrenice, Ovcare, Vukovara, Skabrnje, Sarajeva, Lovasa, Vocina, Bijeljine, Foce itd itd itd

VEĆINA SE RAZBOLJELA OD DIZENTERIJE - Pričalo se da nas na tome mjestu ima oko 500 a cjelodnevno sljedovanje hrane bilo je 20 kilograma brašna. Neoljušteni krumpir stavljen je u vodu da se kuha i na to je naliveno razmućeno sirovo brašno. Ta bijela vodena, kašasta i odvratna hrana bila je cjelodnevni obrok od čega se većina ljudi razboljela od dizenterije. - Naša grupa Daruvarčana bila je smještena među nepoznate Jevreje, same trgovce, koji nisu mogli podnijeti takvo jelo i strašnu glad. - Poviše baraka, takoreći iznad glava - nalazila se jama - „latrina“ u koju su se izlijevale vječno pune kible fekalija. Ali, nisu svi ni stigli na kiblu ili do „latrine“, jer krvavi proljev ne dopušta čekanje na red. Ljudi su bili zamazani od fekalija i na njima, kao i svuda okolo, skupljali su se rojevi muha i zaudarao je nesnosan smrad koji se širio na sve strane, a napose pod krovom nadstrešnice. Epidemija dizenterije i glad iscrpljivali su ljude, pa je svakodnevno netko nađen mrtav. Kuda su mrtvace odnosili i sahranjivali, ne znam.

@Goran Jezdić nije istina. Al je srbija od suda UN sluzbeno osudjena za genocid nad nesrbima

@Goran Jezdić nije istina. Al je srbija od suda UN sluzbeno osudjena za genocid nad nesrbima

@Kud žurite Steta da Ante nije dovrsio posao deratizacije

IZVJEŠTAJ O SLANI - PREDAN U SAVEZNICIMA U RIMU - Kud god sam išao, ja sam sa sobom nosio oko dvadesetak stranica različitih dokemenata, ponajviše iskaza svjedoka o logoru Slana. Kad je 1944. godine stigao poziv da se podnese izvještaj o zločinima okupatora i domaćih izdajnika, ja sam napisao izvještaj i odnio ga u Bari. Uz zapisnike o izjavama svjedoka tu su još skice logora i logoraških grobova, geografska karta Paga i posebno uvećanje Slane. U Bariju sam se nalazio u sastavu delegacije Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije pri Savezničkoj komadni sa sjedištem u Bariju i bazom u luci Monopoli. - U Bariju nam se javila NADA FEUERASIEN, sa željom da posvjedoči o zločinima u ustaškim logorima kroz koje je prošla a posebno o koncentracionom logoru Slana - Metajna na Pagu. Ja sam dobio zadatak da je saslušam, što sam i učinio. Nada Feueraisen je bila upisana u knjigu državljanstva u Cerniku - Čavle (pokraj Rijeke) i tu je izgleda bila i udana ali o tome nije htjela govoriti. Originalni zapisnik s izjavom Nade Feueraisen poslan je Savezničkoj komandi u Rim, a kopiju sam sačuvao. Izvod iz toga zapisnika (u prijepisu) mi smo već davno pronašli u Historijskom arhivu u Rijeci - radi se o dijelu koji se odnosi na ustaški logor Slana. Sada imamo priliku prenijeti i nastavak, jer je Nada Feueraisen - osim Slane - Metajne - preživjela još nekoliko ustaških logora, a došla je i pred vrata Auschwitza - Oswiencima - zloglasnog nacističkog logora u Poljskoj. PIJANI USTAŠE SILOVALI LOGORAŠICE Evo dijela nastavka priče o sudbini Nade Feuerasien kako ga je zabilježio Jerolim Katalinić u Bariju - 8. rujna 1944. godine. - S Paga smo, preko Karlobaga, Gospića, Draganića, Zagreba i Slavonskog Broda došli do Fesa i logora Krušica gdje nas je bilo što nas, što Srba oko 1.300. - Postupak ustaša u logoru Krušica bio je strašan. Šef logora bio je ustaški poručnik poglavnikove tjelesne bojne MANDUKIĆ. U logoru Krušica najčešće su ustaše dolazili pijani i silovali, pogotovo Srpkinje. Ustaša je ovdje bilo 64 i to mladića od 15 do 20 godina. - Ovdje je vladala u pravom smislu riječi glad. Više puta dnevno sam padala u nesvijest - ja i dijete. Tako isto bilo je i ostalim ženama u logoru. - U logoru Krušica ostali smo do konca listopada. Poslije Krušice, preko Broda, stigli smo u Zagreb, gdje nas je ustaška vlast predala u ruke njemačkoj manjinskoj organizaciji u Jugoslaviji “Kulturbundu”. Poslije dva dana boravka na zagrebačkoj stanici krenuli smo - preko Zlatara - u logor u Lobor gradu. Ovdje smo bili podijeljeni po sobama. Komandant logora bio je Karel Hegel “kulturbundovac”, inače drevni pijanica. - Ishrana je bila strahovito loša. Osim toga što je narod umirao od gladi, umirao je i uslijed toga što je bunar bio inficiran zahodskom jamom te je kao rezultat slabe ishrane i zagađenja vode bilo 365 mrtvih. Tu sam ostala bez djeteta. Nakon što sam izgubila dijete, posvetila sam se poslu bolničarke. Za boravak u logoru Lobor gradu pomagao nas je neki Ivan iz mjesta, kao i neki Zuber. Preko njih smo uspijevale dobivati vijesti, novac i ostala sredstva za život. U ovom logoru ostali smo do 9. augusta 1942. godine. - Iz Lobor grada nas 265 i 1.300 iz drugih mjesta krenuli smo pod njemačku komandu za Poljsku i to u Auschwitz bili smo svi poredani i pitani tko je mađarski ili talijanski državljanin. Činjenica da sam bila zavičajna iz Cernika - Čavle, koje je u to vrijeme bio anektirano područje Kraljevine Italije, to sam - koristeći ovaj fakat - bila oslobođena od ulaska u logor. Vratila sam se u Zagreb, a zatim - koristeći talijanski konzulat - dobila neke isprave i prebacila se do Sušaka gdje sam bila osuđena na tri mjeseca zatvora zbog nedozvoljenog prelaska granice. Prema mišljenju Jerolima Katalinića, Nada Feureaisen se u Bari prebacila s Visa, nekim od naših partizanskih brodova a odatle je otišla u neku od prekomorskih zemalja što su tada činili gotovo svi Židovi. Kada je u Bariju (1944. godine) davala svoj iskaz, mogla je imati oko 36. godina. PUNI KOVČEZI OPLJAČKANE ROBE Jerolim Katalinić još nam je ispričao i ovo: - Kod prikupljanja podataka o ustaškom koncentracionom logoru Slana na otoku Pagu najviše nam je pomogao Ivan Bilić - Duje, a zatim TIĆAC (na žalost, imena mu se ne sjećam) koji je tada također radio u Pagu. Oni su nam pomogli da zabilježimo kazivanje o sudbinama nesretnih logoraša u Slani i Metajni te u prikupljanju imena ustaških zlikovaca i njihovih pomagača na Pagu. - Šteta je što se o ustaškom logoru na Pagu nije pisalo ranije. Danas su izblijedila mnoga sjećanja, mnogi, mnogi svjedoci su umrli, a i mnogim vrijednim dokumentima se izgubio trag. Tko zna gdje je završio materijal kojeg sam ja donio u Italiju u godini pred završetak prošlog rata? Tko zna gdje su završile brojne fotografije koje zorno svjedoče o monstruoznim zlodjelima ustaških koljača? - O Slani i ustaškom zlodjelima na njoj više puta sam, u godinama nakon oslobođenja, razgovarao s pokojnim Ivanom Bilićem - Dujom. Često sam mu znao reći da bi o Slani trebalo govoriti i pisati da šira javnost sazna što su sve ustaše tamo radili i kakve su muke prošli nesretni ljudi internirani na Pag u ljeto 1941. godine. Na te moje riječi Ivan Bilić - Duje samo bi odmahnuo rukom i rekao: - Jere, pustimo Slanu da nam netko ne zabije nož u leđa. Kad smo preživjeli rat, ne smijemo poginuti u slobodi. - Nakon kapitulacije Italije, u podvelebitskim selima oko Karlobaga naši organi su nalazili u kućama kovčege pune muških i ženskih spavaćica, ženskih torbica, naliv pera… To je, očito, bio dio opljačkane robe interniraca koji su preko Karlobaga prebacivani na Pag. Poznato je da su ustaše pljačkali logoraše pa tu robu kasnije prodavali, a neki su je i poklanjali svojoj rodbini. - Kada smo 1943. godine oslobodili Karlobag, bili smo uhvatili i više ustaša. Prilikom njihovog saslušavanja tražili smo i podatke o Slani, a naročito o ustašama koji su bili kolovođe klanja. Tada smo saznali da je IVAN DEVČIĆ - “PIVAC”, komandant logora Slana bio potpuno nepismena osoba. Njegove kolege po nožu rekli su nam da se nije znao ni potpisati - stavljao je umjesto svog imena i prezimena - križ ili otisak palca. - Brod “VARNJAK” kojim su ustaše prebacivali logoraše od Karlobaga do Paga nakon kapitulacije Italije, nitko nije htio kupiti iako ga je vlasnik htio prodati. Kupca za taj “obilježeni” brod nije bilo. Narod je brodu “Vranjak” dao i odgovarajuće ime “Kugin brod”.

ČETIRI MASOVNE GROBNICE - Utvrđivali smo broj grobnih jama te mjerili njihovu dužinu i širinu. Na području Fornaže bile su vidljive četiri grobne jame u koje je morao biti zakopan veliki broj žrtava. U tri jame su bili zakapani odrasli a u četvrtu su bacani dječji leševi. To smo zaključili na osnovi ostataka ljudskih kostiju. - Ivan Bilić - Duje mi je pričao da bi ustaše svim bačenim logorašima u more prethodno razrezali trbuh. Bilo je očito da je ustaše netko od “stručnih” osoba među njima koje dobro poznaju ljudsku atatomiju poučio što treba uraditi da leševi nakon bacanja u more ne isplivaju. I to je jedan od dokaza o smišljenom i temeljitom divljanju ustaških krvnika. - Ivan Bilić - Duje mi je također pričao i o mučenju obitelji MILINOV iz Zagreba koji su bili vlasnici trgovine i suvlasnici Hotela “Dubrovnik” na današnjem Trgu Republike u Zagrebu. Ocu i majci Milinov su ustaše svezali noge i ruke tako da su mogli samo klečati. U njihovoj neposrednoj blizini u zemlju su zaboli četiri kolčića u obliku pravokutnika i između njih svezali ruke i noge njihovoj kćeri. Pred očima roditelja ustaše su tu nesretnu djevojku masovno silovali. Zatim su ih sve troje ubili. Tako je završila i obitelj BANJANIN iz Zagreba te neki VRAGOLOV iz Cavtata. - Jerolim Katalinić prije rata je bio “marinski” oficir. U Divuljama je postao član “partijskog kružoka”. Godine 1942. uključuje se u narodnooslobodilački pokret a 7. rujna 1943. godine bio je jedan od osnivača Komande mornarice NOB za Hrvatsko primorje i Istru u Crikvenici. Godine 1944. nalazio se pri Vrhovnom štabu na Visu. Nosilac je ordena zasluga za narod sa srebrenom zvijezdom i Plakete ZAVNOH-a. Ima čin majora. Godine 1944. godine nosio je sav prikupljeni materijal o ustaškom logoru na Pagu u Bari radi dostavljanja Međunarodnoj komisiji za utvrđivanje ratnih zločina pri savezničkoj komandi u Rimu.

@Goran Jezdić nije istina. Al je srbija od suda UN sluzbeno osudjena za genocid nad nesrbima

Hrvatska je osidjena u Hagu za udruženi zločinački poduhvat na BiH na čelu sa Tudjmanom i Šuškom

@Helsinški odbor za oduzimanje ljudskih prava Hrvatska je osudjena u Hagu za udruženi zločinački poduhvat na BiH na čelu sa Tudjmanom i Šuškom

Само вам разбијамо увлакачку пропаганду. Што пре схватите истину, то боље за вас. 😉

@pleter925 Ali zna se ko je najgori. Klerikalni demoni bez premca zauvek.

Realno niste ni vi puno bolji od njih

@Stručni saradnik Kako ti možeš da postaviš to pitanje kada zatrovan čamiš u podrumu laži bez snage da budeš čovek da ne bi urušio svoju kulu od peska tako što ćeš priznati da su zločini nad srpskim civilima počinjeni i da za njih niko nije odgovarao baš zbog te mantre koju ti prosipaš.

@Stručni saradnik Nema većih šablonskih robota od vas i vaše ratne huškačke priče. Najgori ste.

​@Helsinški odbor za oduzimanje ljudskih prava ali mozda si samo neko dijete koje ni ne zna sta se desavalo na balkanu.. pa samo gledas fb i ucis kako treba da branis sve srpsko ? jer tako kazu mediji da treba

@Helsinški odbor za oduzimanje ljudskih prava mozes ti negirati sve zivo ali sta ce to promijeniti ? mislis ako se sad pravimo budale i govorimo ne znam ja nista ? da ce samo tako da se zaboravi ?

@Helsinški odbor za oduzimanje ljudskih prava zasto je toliko tesko priznati zlodjela za koja sad ispasta vas narod zbog par bolesnih umova ?

@Goran Jezdić vama Srbima je laž u turskim genima

@Ante Kovac Ni to nije istina. Pokušali su tu rezoluciju da proguraju Englezi ali su Rusi uložili veto i nije prošla

@Goran Jezdić nije istina. Al je srbija od suda UN sluzbeno osudjena za genocid nad nesrbima

Hrvatska je osudjena u Hagu za udruženi zločinački poduhvat na BiH na čelu sa Tudjmanom, Šuškom

@Ante Kovac Ne ,logori za d cu koja su bačana u fašističke jame su u tzv. Hrvatskoj.

@Simpatija 1893 srbija je genocidna rupa fasisticka

Bsjonetom kroz mali de te.

@Млади Гангстер sta ti radi brat Milojko Manojlo Govedarica u Njemackoj? Zbrisao iz rupe srbije pa cisti WC skoljke na Bahnhofu?

@Ante Kovac Gde zivis u Nemackoj? Meni brat zivi u Nemackoj, pa mozes da mi das tvoj instagram, fejs ili sta vec koristis pa da se cujes sa mojim bratom da mu kazes sve ovo u lice, junace??

@Млади Гангстер imali smo vise zrtava jer ste vi nas napali agresijom...dok ste vi ilegalno posrbili zajednicku JNA dok je Hrvatska 1991 bila goloruka. Od kada je Hrvatska izgradila HV 93. sve dalje je bio djecji piknik. Pregazili smo vas kao plitki potok. Da smo mi imali oruzje JNA 1991 tada bi Hrvatska danas granicila s Bugarskom

@Млади Гангстер u BIH ima 500000-600000 Hrvata. Mada ih je bilo puno vise prije cetnike agresije i genocida. U svijetu ima 7 milijuna Hrvata. Eto ja zivim u Njemackoj. Plus 4,3 milijuna Hrvata u Hrvatskoj. a srbija je rupa...niste niti EU. Niti cete ikada uci u EU😂😂🤣

@Млади Гангстер 83% je 5,7 milijuna, Šabane😂😂🤣😂😂 Hrvata u Hrvatskoj im a 95% . srbadije nema...pomela ih Oluja 1995😂😂😂

Puna govana.

@skyler p28 A ne ne, ustaše su napravile Jasenovac uz odobrenje nacista dok Srebrenicu nisu napravili tamo neki četnici nego Srbi.

@skyler p28 Oba filma su krajnje osrednja, dobri sigurno nisu. Ali Dara makar ima kakvu-takvu radnju, dok Aida skoro da ne izlazi iz okvira YT emisija i dokumentaraca o Srebrenici. Da ne pominjem koliko je sve selektivno uradjeno, i detetu je jasno sta je u Aidi bio cilj. Meni samo nisu jasni ljudi koji se deklarisu da su protiv mrznje i rata, a da podrzavaju ovaj film, koji cak i da mu to nije cilj, a jeste, ce doprineti dosta u zalivanju davno posejane mrznje.

@RISTANA naravno da ne negiram genocid, desio se. Samo ne znam sto govoris vi, moj narod nije pocinio taj genocid, hrvati su.

@skyler p28 У преводу, мука вам је од теме филма пошто још увек после 80 година негирате геноцид. Грозни сте.

@Dusan Zikic Botino.

Bravo zoki

Na sve što mu traže za pare.

Hebe nam sa se za Naidu, sta je tu cudno...

Наредног дана по подне из заседе је убијен и угледни сребренички судија Горан Зекић, посланик у Скупштини БиХ. Убили су га док се кретао аутом на путу Сребреница-Сасе у месту Видиковац „непознати“ припадници ТО Сребреница. Био је то знак за убрзано исељавање преосталих Срба из Сребренице и знак да су јединице Насера Орића чврсто контролисале сам град Сребреницу и нека од околних места. У самом граду остало је само 21 лице српске националности, али и од њих је осморо наредних дана и месеци „мистериозно“ нестало. Први међу њима је Мирко Марковић (46) који је ухваћен половином маја у свом стану у Улици маршала Тита, по наређењу Насера Орића, након чега је предат Орићевом пратиоцу Сафету Омеровићу Мишу. Према наводима из извештаја МУП-а РС, Омеровић је неколико дана касније водио Марковића у правцу села Јошаве, иживљавајући се ножем по његовом телу, да би му у селу Гниона, готово прекланом, наложио ватру на телу, након чега је Марковић преминуо. Документ који потврђује те наводе потиче из ТО Сребреница и носи потпис помоћника команданта за безбедност капетана Сидика Адемовића (данас запослен у МУП-у ФБиХ). Иако је била ангажована као медицинска сестра у ТО Сребреница, у мају 1992. одједном је „нестала“ и Рада Милановић (55), а њено тело до данас није пронађено. До данас нису пронађена ни тела Анђелије Стјепановић (74) и њеног сина Михајла (50), који су у јулу 1992. године одведени из свог стана у ул. Сребреничког одреда 3. у Поточаре и тамо убијени. За тај злочин директно се сумњиче Смајо Манџи - Манџо и још једна особа.

Према извештају МУП-а РС, у који је „НР“ имао увид, Насер Орић појавио се већ у првом нападу који су муслиманске снаге организовале на подручју Братунца и Сребренице. На Ђурђевдан 1992. године око 17.30 Орић се најпре мегафоном обратио мештанима села Гниона (МЗ Гостиљ) док су обележавали сеоску славу, позивајући их да предају наоружање и претећи да ће их у супротном све побити. Како мештани готово и нису имали оружја, а страхујући од много боље наоружаних Орићевих сабораца, одлучили су се на бег у правцу села Гостиљ и Залазје. Шездесетпетогодишњи старац Радојко Милошевић, инвалид оштећеног вида, одлучио је да поверује позиву Орићевих „бранилаца“, али је убијен и запаљен у својој кући. Педесетшестогодишњи цивил Лазар Симић убијен је ударцима ножа у груди док се кретао путем Гниона-Гостиљ. Паралелно с тим нападом, део Орићевих јединица напао је и део села Бљечева у којем су били концентрисани малобројни Срби. Опет су жртве били они који нису успели да побегну од нападача: старица Косана Зекић заклана је у својој кући, а тешко је рањен њен син Милан, који ће од тешких рана преминути два месеца касније. У Бљечеви је још убијен и 75-годишњи старац Гојко Јовановић. Биле су то прве цивилне жртве Орићевих јединица. Већ следећег дана припадници муслиманских снага ТО Сребреница у месту Зелени Јадар код Осмача из заседе су побили петоро цивила који су пошли да се склоне из Сребренице. Миливоје Илић из Брежана и Данило Петровић из Калиманића буквално су изрешетани рафалима у камиону којим су кренули ка Скеланима, заједно са својим суграђанином Стојаном Илићем, који је имао „срећу“ да буде рањен у том нападу. Он је био сведок и суровог препада који је уследио само који минут касније: исти „непознати“ нападачи отворили су рафалну паљбу и на жути „голф“ у којем су, такође, биле ненаоружане избеглице из Сребренице: Милојка Митровић, Симо Танасијевић и његов сестрић Зоран Вукосављевић. Сви су на лицу места убијени

Нови-стари докази Нова нада да ће злочини над Србима бити заслужено кажњени појавила се на самом почетку ове године када је МУП РС коначно доставио Тужилаштву БиХ целовит извештај о тим злочинима. На основу тог извештаја покренуте су истраге у Окружном тужилаштву у Бијељини и у Тужилаштву БиХ, али и те истраге поново се сусрећу са опструкцијама у Хагу. Није, наиме, јасно зашто ни у Сарајево, ни у Бијељини до сада није стигло све оно што су, независно од органа РС, сакупили истражитељи Хашког трибунала. Према последњим незваничним информацијама „НР“ из Тужилаштва БиХ, из Хага је недавно обећано да ће у Сарајево послати сав материјал који су скупили хашки истражитељи током истраге против Орића, али још није познато када ће тај материјал бити доступан и Тужилаштву БиХ и бијељинском Окружном тужилаштву. “Ускоро“ - гласи једини одговор који смо добили у Тужилаштву БиХ. У том материјалу има, рецимо, и изјава из испитивања Орићевих ратних сабораца током истраге, што, наравно, само може бити од користи бијељинском Окружном тужилаштву када почне да саслушава и осумњичене и њихове саборце. А само из тих редова, како незванично сазнајемо, требало би да буде саслушано негде око две стотине особа. До хашке пресуде Орићу, у тамошњој судници смо имали прилику да чујемо мањи део сведочења српских страдалника и видимо само део изведених доказа из похода јединица потчињених Орићу по српским селима. Углавном су представљени они делови доказног материјала који су се највише повезивали са самим Орићем, док су се ретко или се никако нису помињали докази који у везу са злочинима над Србима доводе неколико познатих локалних вођа који су били потчињени Орићу, попут Зулфе Турсуновића, Хакије Мехољића, Сафета Омеровића Миша, Ибрана Мустафића и осталих.

У прилог потребе преиспитивања „стручности“ доскорашњег рада хашких тужилаца и судија и домаћих истражитеља говоре три битне чињенице које само делом ослобађају сваког од њих од одговорности. Чињеница која не ослобађа тим Карле дел Понте од сумње да су имали часне намере да подигну „јаку“ оптужницу против Орића јесте то што је истражни тим Хашког тужилаштва, који се бавио Орићевом одговорношћу за злочине над Србима, расформиран без икаквог објашњења чим је обелодањена хашка оптужница против Орића (11.4.2003), а он убрзо затим пребачен у Хаг. То је за „НР“ открио бивши службеник Секретаријата Владе РС за сарадњу с Хашким трибуналом. “Шефица тог тима јавила ми се дан пошто је обелодањена оптужница и рекла да је њен тим расформиран и да за то нису добили никакво објашњење“, тврди овај извор. Уследиле су затим две измене оптужнице, али у истражном тиму више није било оних људи који су сакупљали доказе за првобитну оптужницу. Друга битна чињеница односи се на дугогодишњу незаинтересованост власти РС за достављање доказа за злочине над Србима на подручју регије Бирач. Наиме, тек 2002. године у Хаг је послата комплетна документација о тим злочинима, обрађена по правилима Трибунала, односно у време када се већ увелико знало да се све истраге у Хагу завршавају до краја 2004. године. Тако су власти РС у доброј мери кумовале ономе што смо видели на суђењу Орићу у Хагу. Тачније, све дотадашње власти РС, због незаинтересованости, а Хашко тужилаштво, и због мањка интересовања и због скорог приближавања рока за завршетак свих истрага - поделили су одговорност за лоше постављену оптужницу против Насера Орића и, што је још горе, за непажљив одабир и не баш брижљиву припрему сведока Тужилаштва за суђење. И трећа битна чињеница, ако не и пресудна, јесу необјашњиве предрасуде хашких судија и тужилаца: судије су индиректно признали, а највероватније су то интимно мислили и у Тужилаштву, да на њихову одлуку добрим делом утичу „трогодишња српска опсада Сребренице“ и накнадни српски злочини над Бошњацима у Сребреници јула 1995. године. Тако смо, дакле, добили што смо добили.

Звучало парадоксално или не, најмање бриге за оптужницу има Насер Орић. Наиме, начин на који је вођена истрага и подигнута оптужница, те начин на који је изречена првостепена пресуда Орићу у Хашком трибуналу сузила је једним делом маневарски простор за подизање нове оптужнице против њега у БиХ. Подсећања ради, хашком пресудом Орић је проглашен одговорним „само“ за убиства шесторице Срба у полицијској станици у Сребреници и - ништа више. Тужиоци у БиХ сада више немају никаквих могућности да подигну нову оптужницу против Орића када је реч о оптужбама за убиства и сурово поступање према затвореницима у полицијској станици у Сребреници и о оптужбама за безобзирно разарање градова, села и насеља које није оправдано војном нуждом, од којих је Орић ослобођен. Међутим, начин на који је састављена хашка оптужница против Орића оставља, ипак, могућности домаћим тужиоцима да Орић буде оптужен за убиства српских цивила и ратних заробљеника у селима које су Орићеве снаге нападале и спалиле, с обзиром на то да се та убиства уопште нису помињала у хашкој оптужници. Баш због тога ће се, с друге стране, тужиоци у БиХ сасвим сигурно суочити са тврдњама Орићеве одбране која ће истицати „како тужиоци у БиХ могу наћи основ за оптужбе против Орића за убиства у разореним српским селима, кад то нису нашли стручни тужиоци Тужилаштва у Хагу“. Но, исто тако, ако не и више, упутно је поставити и обрнуто питање: зашто би тужиоци у БиХ били мање стручни од „стручњака“ Хашког тужилаштва? Тим пре што хашки „стручњаци“ нису видели Орићеву одговорност баш ни за једно једино убиство почињено у нападима његових снага на српска села 1992. и 1993. године а није познато ни да је Орић тражио кажњавање било кога из себи потчињених јединица за убиства у разореним селима? Орићева одбрана ће се, дакако, уздати и у ослобађајућу пресуду за безобзирно разарање српских села и насеља, па ће, сасвим сигурно, запитати: кад хашке судије нису нашле да је он одговоран „бар“ за безобзирно разарање Јежестице, Брађевине, Ратковића и Доњих Ратковића, како ће се онда домаће судије осмелити да Орића прогласе одговорним за почињена убиства у тим и другим селима? Али, и са тим питањем опет се неминовно враћамо на „стручност“ и хашких тужилаца и судија који су „установили“ да Орић није одговоран чак ни зато што није казнио злочинце у сопственим редовима. Потребно је, дакле, поставити обрнуто питање: зашто бисмо априори, без икаквог испитивања, прихватили оцену Претресног већа председавајућег Кармела Ађуса да Орић „није имао ефективну одговорност“ у нападима на српска села у којима је, што су Ађус и другови прихватили, де фацто учествовао и то као надређени свим војним формацијама у Сребреници?

Za zatvor.

Следеће, 1993. године 10. маја у свом стану у Сребреници Загорка Зекић (58) и њен син Слободан (42) преминули су само неколико сати након што је у њихов стан упао припадник ТО Сребреница Емир Халиловић и тешко их претукао ударцима пиштоља у главу: најпре Слободана, а затим и Загорку. Исте вечери, стотинак метара даље, у свом стану убијена је и Велинка Димитровска (52), док је њен супруг Крсто (57) изведен и убијен мало даље, на локацији званој „Рудник“. Крсто и Велинка сахрањени су на градском гробљу у Сребреници, а њихови посмртни остаци ексхумирани су и идентификовани тек прошле године. Документ који потврђује начин на који су убијени Крсто и Велинка представља, заправо, један акт СЈБ Сребреница од 27.10.1993. који носи потпис шефа полиције Хакије Мехољића. Било је то време када је Мехољић већ увелико господарио локалним полицијским снагама и затворима а Насер Орић био неприкосновени ауторитет и за полицијске и за војне снаге на ширем подручју Сребренице, тада већ заштићене зоне УН у којој је тешко живео велики број бошњачких избеглица из Подриња. Било је то, истовремено, и подручје одакле је „Насерова војска“ без већих сметњи већ предузела на десетине мањих и већих војних акција у којима није било тако необично то што су српска села опљачкана, већ оно што се с пљачком не да ни поредити, али што готово није нашло места у Хагу: та села су етнички чишћена, локално становништво немилосрдно убијано где год се без заштите затекло, а заробљеници узимани живи само у ретким приликама када би Орић и његови команданти процењивали да су им неопходни ради размене. То је за хашке тужиоце и судије представљало готово искључиво „колатералну штету“ у Орићевој „потрази за храном“. Тако су то, изгледа, схватили у Хагу...

Bolesniku

@Драгон 🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜

Видели смо вам елиту на Уни...хладној и дубокој...

@Rok Horvat D cu u jame niko osim.bas nije bacao. To su takvi kao ti.

@Rok Horvat NATO sila Hrvatska?? 🤣😂Nemate vi sta da vracate, to je gotova prica. Jos da dodam samo da se manje radjate od nas (prosek dece po porodici u Hrvatskoj je 1.4 a u Srbiji je 1.5).Znaci nemoguca misija. Vi cete biti prva drzava koja ce priznati nezavisnost Republike Srpske ili njeno pripajanje Srbiji

@Млади Гангстер Posavinu cemo vratiti prvom priikom. Nema srbadija sto da trazi zapadno od Drine. Cekamo prvu priliku za desant. Ne smijete niti prdnuti bez da vam NATO sila Hrvatska to dopusti

@Simpatija 1893 srbi su po Hrvatskoj i Bosni sistematicno ubijali djecu i civile nesrbe

@Simpatija 1893 srbija je fasisticka genocidna rupa

@Rok Horvat Dečije ubice.

@Rok Horvat Djavolje sluge, za svako dete ćete odgovarati.

@Млади Гангстер UN Sud nije briga za Jasenovac. Vašu srpske propagandu i laz nitko u svijetu ne uzima ozbiljno.

@Rok Horvat Kaustična soda u d čiji obrok samo jedan um u civilizaciji je mogao da smisli.

Je, bilo je. I to je sluzbeno dokazano na sudu UNa

@stella rossa Ваљда најбоље од свега, само би лудак трпео оваква понижења.Хвала Богу да људи пљују ове измете значи да су живи.

Najgore od svega sto ovaj put nisu botovi.

Evo ja nisam nikakav bot i apsolutno sam protiv Vucica ali, ovo Kesi nije trebalo.

@zarija zarija od jasenovca

snimacete i drugi deo usta vas lojava hahahahah

vec duze razmisljam na tu temu, ali oprosti i jednom i drugom, ne znaju oni sta rade... pozdrav brate ukljucio sam kesica posle godinu dana, i mislim da vise nece pasti pod moju znatizelju, jer je pre svega procesor stvari koje ne treba da se ponavljaju a on ih uporno reprodukuje i ozivljava davajuci im jos vecu famoznsot..

@Alex Mae Uzmi terapiju

@Alex Mae Алекс, не лижи чизму.

@Alex Mae Све да си и у праву, то само доказује оно што сам написао горе. Исту патетика је искоришћена кад се вучић поклонио "жртвама у сребреници" па је испао "жртва". Поред тога, овај клемпави корисни идиот служи још и као издувни вентил за незадовољство народа. Ха ха, хи хи и сви срећни, иначе он није ни споменуо да се 20 хиљада људи скупило против власти и њихових корона мера исти дан кад је била ова емисија.

U KARLOBAGU JE ZATOČENIKE ČEKAO BROD - Ugledavši more i Pag, pitale su: „Što će biti s nama?“ Ja sam mislio, pa sam i tako rekao, da će sigurno graditi cestu. Kad su ugledale more, tješile su se time da će se brzo riješiti nesretnog kamiona. U Karlobagu kamion je otišao na rivu gdje je žrtve već čekao brod. - Pri izlaženju iz kamiona padali su i sjedali po rivi. Jedna starica, blijeda i ukočena, počela je padati, a druge nisu bile u stanju da je zadrže. - Sišao sam i ja s kamiona. Htio sam im pomoći, ali ustaše mi to nisu dozvolili. Starica je pala i ostala u nesvijesti. Oko nje je nastao plač, a ustaše su se smijali i rugali im se. - Na brodu sam molio da me uzmu za Pag. Mornari su mi odgovorili da moram pitati „gospodina ustašu“. Požurio sam do njega da ga pitam za prijevoz, ali mi nije dozvolio. Pri tome me je tako oštro pogledao da sam ga se gotovo prestrašio. - Naravno, na brod nisu uzimali nikoga, jer su već tu počeli mučiti jadne žrtve. Nisu voljeli da ih itko vidi. Promatrao sam još malo vremena - sa strane - u onaj skup nesretnih žena, djece i nekoliko sijedih staraca i drsko ponašanje ustaša prema njima. Uvidio sam o čemu se radi, tj. ne o logoru i zatvoru, nego o zvjerstvu, strahotama i uništenju, te sam otišao. Potražio sam čamac i mornara i prebacio se na Pag.

S PAGA NIJE BILO POVRATKA Iz Karlobaga su logoraše prevozili dan i noć Žene su od umora gubile svijest U kamionu je bilo osamdeset žena koje su plakale cijelim putem od Gospića do Karlobaga Ustaše su se smijali i pjevali Ušavši u kamion - nastavlja kazivati RADOMIR VIDAS - zgrozio sam se - vidjevši samo žene i djecu, te nekoliko blidih staraca. Majke nad djecom plaču. Bili su tako natrpani da nisu mogli sjediti ni stajati. Tako je bilo i meni. Cijeli put sam stajao samo na jednoj nozi, držeći se rukama za strane kamiona. - Žene su me pitale: „Koliko još ima do Paga?“ Nakon desetak minuta u kamion je ušlo još deset ustaša koji su se smjestili u prednji dio kola i krenuli smo. - Tada je nastalo glasno plakanje žena i mahanje rukama svojima koji su još ostali u Gospiću, u logoru. Da bi ustaše pokazali svoje nedjelo, zapjevali su tako da je svatko mogao vidjeti nesretne zarobljenike. - Njihov put bio je očajan. Bilo ih je oko osamdeset. Plač se čuo cijelim putem. Dvije su žene imale djecu od nekoliko mjeseci. Jedna je stalno plakala i jecajući govorila: „Oh, dijete moje nevino, što si ti kome skrivilo?“ Nikako se nije mogla utješiti. Druga je otkrivala lice djeteta i ljubila ga plačući. Zaplakane, bijedne - tješile su jedne druge. Padale su od umora u nesvijest. Molile su da se kamion malo zaustavi, kako bi se mogle malo razmjestiti. Ali, to im nisu udovoljili. Ustaše su se smijali i dalje pjevali.

Tisuću godina bez države 🤪😊

@R P sikter, 500 godisnji cistac turskih spolovila

Hrvatska majka logora za decu.

@Драгон 🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜

Дубока је хладна Уна без нато подршке. Видели смо...

DOGODINE U KNINU !

@hunt hunt Svjedočeći pred Okružnom komisijom za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača za liku - u Gospiću je - 26. siječnja 1946. godine - svoj iskaz - u vez i s logorom Slana dao i JURE TOMJENOVIĆ. On je ispričao: - Ja sam se u Karlobagu bavio svojim postolarskim zanatom. Poznato mi je iz vlastitog opažanja da su ustaše početkom lipnja 1941. godine pa dalje kroz dva do tri mjeseca dogonili narod kamionima i pješice od Gospića u Karlobag, a iz Karlobaga na otok Pag, u Slanu. Prevozili su narod dan i noć. Narod cijelog mjesta Karlobaga, kao i bliže i dalje okoline govorio je da su ustaše internirane ljude u logoru Slana tukli i klali. Koliko je naroda potučeno, nije mi poznato, ali svakako je moralo biti toga mnogo, jer su narod dogonili dva do tri mjeseca, svaki dan i prebacivali na Pag, dok se natrag vratilo jako malo. Pošto su uhapšenici dovedeni, što pješice, a što kamionima u Karlobag, u logore u Metajni i Slani mogli su se dopremiti samo brodićima. Budući da ustaške vlasti nisu posjedovale državna plovila, oni su za posao prevoženja logoraša mobilizirali tamošnje vlasnike brodova. Naime, vidljivo je prema različitim svjedočenjima, da su na prevoženju logoraša iz Karlobaga do logora Slana i Metajna, kao i neki u obratnom pravcu, bili angažirani sljedeći brodovi: „Galeb“ - vlasništvo VINKA BARIĆA, „Sokol“ - vlasništvo NIKOLE BARIĆA, pok. Franje iz Lukova Šugarja, brod ŠIME MARŽIĆA, Brninog, i brod ŠIME MARŽIĆA, Josipova - oba iz Paga, te motorni jedrenjaci „Velebit“ - vlasništvo MATE DEVČIĆA, „Tonka“ - vlasništvo VINKA BARIĆA, oba iz Lukova Šugarja, te jedrenjak „Bogu hvala“ braće Vukić iz Starigrada - Paklenice. Međutim, u nekim izjavama spominju se i brodovi „Vranjak“ i „Štefanija“, ali se za njih ne mogu utvrditi vlasnici, a niti da li su pod tim imenom i postojali takvi brodovi. O prevoženju logoraša navedenim brodovima sačuvan je veći broj iskaza osoba koje su se nalazile na brodu u vrijeme prevoženja ili pak onih koji su imali mogućnost vidjeti ukrcaj logora i postupke ustaša prema njima. ŠIME MARŽIĆ - „CRNI“, rođen u Pagu 1921. godine, dao je u Kranju - 29. prosinca 1945. godine - Javnom tužilaštvu pri Prvoj tenkovskoj diviziji izjavu o stradanju logoraša u Slani, na otoku Pagu. Šime Maržić bio je pomorac iz Paga, a u vrijeme davanja izjave - borac prateće čete Prve tenkovske divizije. On je rekao: - U kolovozu 1941. godine bio sam mobiliziran od ustaša da sa svojim motorom prevozim materijal za konc-logor političkih zatvorenika Slana, na Pag. Ne sjećam se kojeg sam dana počeo prevažati, ali znam da sam tu službu vršio samo 12 dana. Nakon 12 dana upravnik državnog monopola VINKO RUŽIĆ izbavio me od te tegobne službe, time što je odredio da moj motor mora ići preuzeti neku naftu iz Metkovića za Pag. U međuvremenu za Metković je otišao drugi motor sa zadatkom da preuzme navedeno gorivo i tada su me ustaše opet mobilizirali da vršim istu dužnost. Ja sam se tada opirao da tu službu ponovo preuzmem pa je ustaški povjerenik na Pagu LOVRO ZUBOVIĆ izvadio revolver i zaprijetio mi da će me ubiti. Kako se ja nisam uplašio tih njegovih prijetnja i ostao na tome da neću više prevoziti materijal i ljude za konc-logor, on je naredio da me se uhapsi s tim da budem odmah strijeljan. Moja rodbina se zauzela za me pa je uspjela podmititi Zubovića tako da me je on pustio na slobodu. Ja sam otputovao za Metković i više se nisam vratio na Pag sve dok su njime upravljale ustaše. - Za navedenih 12 dana, dok sam bio mobiliziran s mojim motorom od ustaša, ja sam tri puta prevezao zatvorenike od Karlobaga do Slane. Građevni materijal sam također prevezao 4 do 5 puta, isto tako od Karlobaga do Slane. - U prvoj partiji zatvorenika koje sam prevezao bilo je oko 150 ljudi - Židova i pravoslavaca - muškaraca, žena, staraca, djece... Neki muškarci su bili vezani i to s rukama na leđima.

Dara je veće

@Rok Horvat Hrvatska je osudjena u Hagu za udruženi zločinački poduhvat na BiH na čelu sa Tudjmanom i Šuškom

@Млади Гангстер Posavinu vracamo. Kao sto cemo vratiti Zemun, Isticni Srijem i Banja Luku. Bog je uz Hrvatsku. To ste vidili u proslom ratu

Bog je kaznio hrvate za Jasenovac Posavinom.

@Rok Horvat Udaraju zemljotresi u stari srpskim gradovima a ?

@R P Bog se vas odavno odrekao, hereticaru krivoslavni

@Млади Гангстер Ма зна крезава ботино то врло добро.

Gresis, ovde vecina ljudi u komentarima, nisu u SNS niti ih podrzavaju. Ovo je strasno sta je Kesic uradio.

Film od AV je puno veće..

@Alex Mae Nije problem u tome sto ja ne volim mladica, vec sto se u filmu prikazuje kako su srbi losi ljudi a ne par coveka + kesic nikad nije emitovao npr. crnogorce kad su se rugali srbiji, tipa kad su pevali tomsonove pesme, isto nije hteo da promovise film dara iz jasenovca.

Ako ti misliš da je pro srpski voleti Mladića, onda ♪Mladiću moj, problem je TVOJ♪♪, nismo mi isti Srbi izgleda

@Kud žurite Ti imaš samo ratne teme. Nemas nikakvo znanje o sportu, ekonomiji i pravu.

@Rok Horvat U MALOJ ŠTIVI OD STOTINU LJUDI - Prilikom prijevoza druge partije zatvorenika postupak je bio isti, samo što je bilo oko 130 ljudi. Napominjem da u „štivi“ broda može stajati samo 50 ljudi, a ustaše su trpali i više od stotinu. - U trećoj partiji, od Karlobaga do Slane, prevezao sam samo 50 ljudi. - Jednom prilikom, kad sam se nalazio na obali Slana, prišao je k meni neki plivač, Židov, član nekog plivačkog zagrebačkog kluba. Pričao mi je da je bio prvak u plivanju. Bio je visok, crn u licu i lijepo razvijen. Interesirao se kod mene kako bi mogao pobjeći iz logora, to jest da mu pokažem put. Ja sam mu pokazao put i on je noću pokušao bježati. - Ujutro mi je rekao ustaša ZVONKO da je te noći jedan zatvorenik pokušao bježati i da je ujutro rano uhvaćen i odmah strijeljan. - Meni se jednom prilikom hvalio pop don LJUBO MAGAŠ, koji je služio u srednjem selu Barbata na Pagu, kako je skupa s PAVICOM silovao neku Židovku koja je imala 18 godina i kako su je obojica kasnije ubili. Don Ljubo Magaš je, poslije oslobođenja Paga, 1943. godine, uhvaćen i osuđen na smr

Svjedočeći pred Okružnom komisijom za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača za liku - u Gospiću je - 26. siječnja 1946. godine - svoj iskaz - u vez i s logorom Slana dao i JURE TOMJENOVIĆ. On je ispričao: - Ja sam se u Karlobagu bavio svojim postolarskim zanatom. Poznato mi je iz vlastitog opažanja da su ustaše početkom lipnja 1941. godine pa dalje kroz dva do tri mjeseca dogonili narod kamionima i pješice od Gospića u Karlobag, a iz Karlobaga na otok Pag, u Slanu. Prevozili su narod dan i noć. Narod cijelog mjesta Karlobaga, kao i bliže i dalje okoline govorio je da su ustaše internirane ljude u logoru Slana tukli i klali. Koliko je naroda potučeno, nije mi poznato, ali svakako je moralo biti toga mnogo, jer su narod dogonili dva do tri mjeseca, svaki dan i prebacivali na Pag, dok se natrag vratilo jako malo. Pošto su uhapšenici dovedeni, što pješice, a što kamionima u Karlobag, u logore u Metajni i Slani mogli su se dopremiti samo brodićima. Budući da ustaške vlasti nisu posjedovale državna plovila, oni su za posao prevoženja logoraša mobilizirali tamošnje vlasnike brodova. Naime, vidljivo je prema različitim svjedočenjima, da su na prevoženju logoraša iz Karlobaga do logora Slana i Metajna, kao i neki u obratnom pravcu, bili angažirani sljedeći brodovi: „Galeb“ - vlasništvo VINKA BARIĆA, „Sokol“ - vlasništvo NIKOLE BARIĆA, pok. Franje iz Lukova Šugarja, brod ŠIME MARŽIĆA, Brninog, i brod ŠIME MARŽIĆA, Josipova - oba iz Paga, te motorni jedrenjaci „Velebit“ - vlasništvo MATE DEVČIĆA, „Tonka“ - vlasništvo VINKA BARIĆA, oba iz Lukova Šugarja, te jedrenjak „Bogu hvala“ braće Vukić iz Starigrada - Paklenice. Međutim, u nekim izjavama spominju se i brodovi „Vranjak“ i „Štefanija“, ali se za njih ne mogu utvrditi vlasnici, a niti da li su pod tim imenom i postojali takvi brodovi. O prevoženju logoraša navedenim brodovima sačuvan je veći broj iskaza osoba koje su se nalazile na brodu u vrijeme prevoženja ili pak onih koji su imali mogućnost vidjeti ukrcaj logora i postupke ustaša prema njima. ŠIME MARŽIĆ - „CRNI“, rođen u Pagu 1921. godine, dao je u Kranju - 29. prosinca 1945. godine - Javnom tužilaštvu pri Prvoj tenkovskoj diviziji izjavu o stradanju logoraša u Slani, na otoku Pagu. Šime Maržić bio je pomorac iz Paga, a u vrijeme davanja izjave - borac prateće čete Prve tenkovske divizije. On je rekao: - U kolovozu 1941. godine bio sam mobiliziran od ustaša da sa svojim motorom prevozim materijal za konc-logor političkih zatvorenika Slana, na Pag. Ne sjećam se kojeg sam dana počeo prevažati, ali znam da sam tu službu vršio samo 12 dana. Nakon 12 dana upravnik državnog monopola VINKO RUŽIĆ izbavio me od te tegobne službe, time što je odredio da moj motor mora ići preuzeti neku naftu iz Metkovića za Pag. U međuvremenu za Metković je otišao drugi motor sa zadatkom da preuzme navedeno gorivo i tada su me ustaše opet mobilizirali da vršim istu dužnost. Ja sam se tada opirao da tu službu ponovo preuzmem pa je ustaški povjerenik na Pagu LOVRO ZUBOVIĆ izvadio revolver i zaprijetio mi da će me ubiti. Kako se ja nisam uplašio tih njegovih prijetnja i ostao na tome da neću više prevoziti materijal i ljude za konc-logor, on je naredio da me se uhapsi s tim da budem odmah strijeljan. Moja rodbina se zauzela za me pa je uspjela podmititi Zubovića tako da me je on pustio na slobodu. Ja sam otputovao za Metković i više se nisam vratio na Pag sve dok su njime upravljale ustaše. - Za navedenih 12 dana, dok sam bio mobiliziran s mojim motorom od ustaša, ja sam tri puta prevezao zatvorenike od Karlobaga do Slane. Građevni materijal sam također prevezao 4 do 5 puta, isto tako od Karlobaga do Slane. - U prvoj partiji zatvorenika koje sam prevezao bilo je oko 150 ljudi - Židova i pravoslavaca - muškaraca, žena, staraca, djece... Neki muškarci su bili vezani i to s rukama na leđima.

@Rok Horvat prosecna plata u Srbiji je 520€ a prosecna plata u Hrvatskoj je 930€.Srbija je veca drzava i ima oko 3 miliona vise stanovnika od vas. Nase tajne sluzbe kontrolisu Hrvatsku, u istocnu HR, gde je vecinsko stanovnistvo srpsko, vam je bukvalno zabranjeno da ulazite 😂

@Rok Horvat Uh, pazi, može biti da mu sam RSborder briše iz "ekonomskih (neprofitabilnih) razloga", ovaj YT kanal briše kako ne bi krsio zakone Srbije i SAD-a ili možda BIA i CIA iz "sigurnosnih razloga". Ako si Hrvat vjerojatno onda surađuje i SOA.

Фафај га.

Samo istina spašava.

Пре напада на Ратковиће Насер Орић и Зулфо Турсуновић одлучили су се за напад на готово небрањено Рупово село код Милића, са засеоцима Жугићи, Глигори и Милинковићи. Наравно, све што су нападачи стигли попалили су, а у нападу су убили петоро цивила, двоје ранили, док су три мушкарца заробљена и одведена у непознатом правцу, међу њима и 67-годишњи старац Комљен Жугић. Њихова тела до данас нису пронађена и сматра се да су убијени. Према изјавама сведока Ковиљка Жугић (50) је заклана, док су брачни пар Војислав (54) и Мирјана (53) убијени и запаљени у својој кући. А онда су уследили највећи напади Орићевих снага, у којем су почињени до тада највећи и најстрашнији злочини. Из више праваца око три часа изјутра нападнути су истовремено Ратковићи са оближњим засеоцима Дучићима и Полимцима, као и Брађевине, Магудовићи и Калудра. У тим нападима у свега неколико сати села су разорена а 24 становника убијено је на лицу места. Из структуре убијених лица, међу којима је и шест жена - старица, видљиво је да су припадници ТО Сребреница убијали све редом, без обзира на године и пол. Непокретна старица Десанка Станојевић (70) убијена је у својој кући и запаљена. У својим кућама су, такође, убијене Борка Милановић (74), Винка Максимовић (65), Радослава Ђурић (63), Новка Павловић (59), али и старци Милован Павловић (73), Обрен Богичевић (61), Видоје Ранкић (62) и Радомир Максимовић (66).

Почетак највећих Орићевих „успеха“ Били су то први „успеси“ Орићевих, Турсуновићевих, Мехољићевих и Бектићевих јединица. У јуну напади муслиманских снага из Сребренице постали су знатно обимнији, а цивилних жртава било је све више. Село Опарци спаљено је 1. јуна а у селу је убијено три члана породице Петровић: Дикосава (53), Живојин (73) и Милорад (61). Из села су у Сребреницу одведена два брата Ратко (50) и Угљеша Илић (53) и њихов близак рођак Драгић Илић (53). Према сведочанству једног од мештана и према неким од докумената ТО Сребреница, Илићи су предати у штаб Насера Орића, одакле им се губи сваки траг. Према истом сведочанству, једно од лица која су убила Живојина Петровића у Опарцима већ годинама живи у САД. Реч је о Ибри Јакубовићу, чије се име директно доводи у везу са још неколико почињених зверских убистава у српским селима. Такође, из документа који је потписао командант Фахрудин Алић и у којем је описан ратни пут муслиманске чете из Брезовице у Опарцима су „убијена два четника, тројица су заробљена, одведена жива у Сребреницу и предата у команду“. Овде, наравно, није приказано убиство жене Дикосаве Петровић, јер се то не сматра војним успехом за похвалу. И напослетку, у једном документу 8. оперативне групе Сребреница од 7.3.1994. потврђује се да је тадашњи штаб ТО Сребреница евидентирао напад на село Опарци, 1.6.1992. У том документу дословно се констатује да је „агресор успјешно протјеран са локације Опарци“. Неколико дана касније, 12 припадника ТО Сребреница из Осмача упало је у село Црквине и након краћег физичког малтретирања пуцали су у Десанку Павловић (59) и њеног супруга Борислава. Десанка је убијена на лицу места, док је Борислав, иако тешко рањен, успео да преживи. Спасло га је само то што су нападачи мислили да је и он мртав. Након тога сви преостали становници Црквина у страху су побегли у суседно село Ратковићи које ће бити нападнуто 21. јуна. Пре тога, куће у Црквинама су спаљене.

У првој половини маја јединице ТО Сребреница које су предводили Хакија Мехољић и Неџад Бектић, командант бригаде „3. мај“ Крагљивода (и члан штаба свих оружаних снага у Сребреници), напали су српско село Међе. И то село је спаљено, а у селу је убијено седморо цивила, међу њима Војислав Ђурић (73) и његов син Новак (47), глувонема и ментално ретардирана особа, док је у засеоку Карно убијена Петрија Андрић (51). Према сведочанствима преживелих рањених мештана, након упада Мехољићевих и Бектићевих јединица у тај заселак, заробљени су Милојко Гагић (52) и Радивоје Суботић, да би потом били мучени и напослетку убијени. Из села је у заточеништво у Сребреницу одведено десетак мештана: преживели су сведочили да су сви мучени, а да су неки убијени. Мехољићеви и Бектићеви војници неколико дана касније запалили су и Радошевиће, а том приликом у свој кући убијен је и запаљен старац Алекса Перић. Нешто раније и војници Орићеве и Турсуновићеве јединице поново су се „прославили“: сачекали су да се део прогнаних мештана Ораховице врати у село, а затим их напали и село коначно спалили.

Istina leči Mirza. Убијање немоћних и незаштићених Село Виогор, настањено већинским српским становништвом напали су 15. маја 1992. припадници ТО Сућеска, ТО Сребреница и ТО Поточари под командом Насера Орића и Зулфе Турсуновића. Том приликом село је запаљено и уништено, а имовина опљачкана. Све то посматрали су становници суседног села Чумавићи, које су у изолацији држали Ибран Мустафић и још неколико локалних војних група. Након напада на Виогор убијени су Стоја Васић (65) и Драго Јовановић (64). Стоја је, према сведочењу њеног сина Слободана, била непокретна и није могла да бежи из села, те је остала у својој кући где је убијена и запаљена. Ни Драго Јовановић због болести није успео да побегне из села и према казивању сведока Миладина Ристановића, остао је код своје куће где је, највероватније, и убијен, а његови посмртни остаци нису још пронађени. Још није пронађено ни тело Обрада Васића (38) који је нестао за време напада ТО Сребреница на село Бојна код Сребренице. То село такође је уништено почетком маја, а становништво прогнано. Неколико дана раније, 9. маја у селу Сјемово убијен је и непокретни Милош Зекић (73) и запаљен у својој кући, а село је спаљено и порушено. И село Осредак, насељено искључиво Србима запаљено је петнаестог маја. Становници тог села дан раније су прогнани, једино је остао Секула Ристановић (87), инвалид, непокретан. Приликом упада припадника ТО Сребреница у село, старац је пронађен а потом убијен и запаљен у својој кући. Има озбиљних назнака да је о свему био упознат Насер Орић. Према сведочењу Секулиног сина Миладина, он је пре уласка јединица ТО Сребреница и ТО Сућеска у Осредак обилазио више пута оца, док се налазио у изолацији у селу Чумавић. “Селим Ахметовић из Борковића рекао ми је да ће након паљења села Сјемово, Баре, Росуље и Ровићи, припадници исте ТО 15. маја запалити и Осредак. Од Селима сам тражио да каже Насеру Орићу да не пале село јер ми је у кући остао непокретни отац. Наредног дана, на мој захтјев пет војника ТО Сребреница одвело ме до куће, али сам затекао кућу запаљену. Посмртне остатке оца пронашао сам тек касније, јер су ме одмах вратили у изолацију у Чумавић“, сведочио је Миладин Ристановић.

Pijes li ti lijekove istine?